Energija pokreće svet. Kao takva, ona je neophodna čovečanstvu da bi se ono neprekidno razvijalo. S obzirom na sve češće pominjanje da bi izvori nafte i gasa kroz nekoliko decenija mogli presušiti, ljudi se sve više okreću alternativnim izvorima energije.

Termin alternativna energija (obnovljiva energija) se odnosi na različite oblike energije koje se ne proizvode sagorevanjem fosilnih goriva. Sagorevanje fosilnih goriva radi proizvodnje struje je efektivno, ali je veoma štetno za okruženje pošto se emituju štetni gasovi sa efektom staklene bašte, recimo ugljen dioksid koji direktno utiče na globalno zagrevanje. Primeri izvora alternativne energije su: vetar, sunce, geotermalni izvori, voda, nuklearna energija, biogorivo i druga.

Obnovljivi izvori energije (skraćenica engl. RES od engl. Renewable energy sources) nekada označavani i kao trajni energetski izvori predstavljaju energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije ili toplotne energije, odnosno svaki koristan rad, a čije rezerve se konstantno ili ciklično obnavljaju.

Sam naziv obnovljivi, kao i trajni, potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.

Alternativna energija sve češće postaje tema razgovora kako svetskih zvaničnika, tako i svetskih medija. Postoje dva razloga za to. Jedan se odnosi na zaštitu životne sredine, tako što iskorišćavanje energije dobijene iz obnovljivih izvora energije ne stvara efekat staklene bašte. Drugi se odnosi na alternativne izvore energije koji će zameniti energiju koja nastaje sagorevanjem fosilnih goriva a kojih je sve manje na našoj planeti.